Search in the website:

Rafaela Surina

Kažu da sam ponekad malo čudna I da mi glas smiješno zvuči u eteru. Slažem se, zvuči smiješno i uživo. Najdraži dan u godini mi je moj ročkas. Iako ne postajem mlađa, obožavaam ga slaviti. A vole ga bome i moja dva starija brata, ipak im se na taj dan rodila najdraža sekica. Sada kada sam ja na radiju žele da se i za njih čuje pa umjesto normalnog pozdrava „Bok“ bude „Ej daj spomeni i mene na radiju, pozdravi svih nas“. (Ubit će me kada ovo pročitaju hahaha)
Jako volim životinje. Imam tri najbolja ljubimca: belgijski ovčar Toto, pekinezer Rea i mačka Lucy. Oni su svi udomljeni i zato su jako sretni i zahvalni. Ono bez čega ne mogu je odbojka. Treniram 12 godina i ne mislim tu stati. Ponosna sam kapetanica odbojkaškog kluba Kastav. Treniramo u novoj kastavskoj dvorani, gdje me svaki dan u tjednu možeš naći ako ti zatrebam u večernjim satima. Rečenica koju ćeš često čuti od mene je: „Sorry, ne mogu imam tekmu.“
Obično se ljudi predstave na početku, ali ja ću na kraju. Moje ime je Rafaela, napunila sam 24 godine i vječna sam studentica na Filozofskom fakultetu u Rijeci.
Ah da zaboravila sam reći da sam jedno veliko dijete, zato ovaj tekst zvuči kao da ga je pisao osnovnoškolac. I on bi bolje napisao.